Извјештај о напретку Босне и Херцеговине у 2014. години дио је Пакета проширења за 2014. годину који је Европска комисија усвојила 8. октобра 2014. године. Извјештај оцјењује напредак постигнут претходних 12 мјесеци у испуњавању политичких и економских критерија за чланство те напредак у усклађивању домаћег законодавства са законодавством Европске уније.

Слиједи дио из Извјештаја који се односи на правосудни систем Босне и Херцеговине:

Правосудни систем   
Структурирани дијалог о правосуђу, који је проширен додатним питањима о владавини права, остаје трајни процес изградње повјерења, те су остварени одређени позитивни резултати у области регионалне сарадње, процесуирање предмета ратних злочина, професионалности и ефикасности правосуђа. Имплементација Стратегије за реформу сектора правде (СРСП) 2009 – 2013 је завршена у дијелу, док нова Стратегија за период 2014 – 2018 и Акциони план још увијек чекају коначну потврду од стране политике. Испред Министарства правде на државном нивоу финализиран је нацрт Закона о високом судском и тужилачком вијећу (ВСТВ) који је прегледан од стране Венецијанске комисије Вијећа Европе, те је у марту, 2014.г. усвојено одговарајуће мишљење. Политизација процедура за именовања чланова Вијећа односно главних тужилаца на свим нивоима кроз укључивање извршне и законодавне власт, представља проблем. Процес усвајања измјена и допуна Закона о судовима Републике Српске, којима се закон усклађује са постојећим овлаштењима ВСТВ-а је још увијек у току. Нацрт Закон о судовима Босне и Херцеговине, којим се предвиђа оснивање посебног Апелационог суда на државном нивоу, те нацрт Закона о тужилаштву Босне и Херцеговине су завршени од стране Министарства правде. У складу са горе наведеним мишљењем Венецијанске комисије као и релевантним препорукама из Структурираног дијалога, ову реформу треба приоритетно провести уз остварење највећег могућег политичког консензуса. Остварен је одређени напредак везано за усклађивање и досљедност у примјени материјалног кривичног права у правосуђу на државном нивоу као и на другим инстанцама диљем земље. 

Постоје упорни недостаци везано за независност и непристраност правосуђа. Политичко уплитање се наставља. Конкретно, политичке структуре врше притисак везано за процесуирање предмета ратних злочина, укључујући и провођење Одлуке Европског суда за људска права из предмета Мактоуф и Дамјановић против Босне и Херцеговине.

Извори буџетирање за судове и тужилаштва и Босни и Херцеговини су и даље веома фрагментирани, нарочито у Федерацији, а капацитети за планирање унутар 14 буџетских институција су и даље слаби. Рационализација буџетских обавеза, у циљу повећања ефикасности код додјеле средстава као и за свеукупну независност сектора, остаје кључни структурални циљ. Укупни буџет за 2013.г. износио је 110 милиона ЕУР, што представља 0,82% од бруто домаћег производа земље. 

Због буџетских ограничења, није могуће попунити 13% предвиђених позиција за редовне и додатне судије односно тужиоце у БиХ. У настојању да се испита тренутна ситуација, ВСТВ подузима свеобухватну анализу у циљу постизање оптималне попуњености.  

Везано за одговорност, дошло је до повећања броја притужби против носилаца правосудне функције, а посебно тужилаца, запримљених од стране Уреда дисциплинског тужиоца. Генерални тренд је да се смањи број неријешених предмета као и да се скрати вријеме процесуирања. Број дисциплинских предмета покренутих по службеној дужности због наступања застаре је порастао, те представља 50% свих дисциплинских поступака. Од укупно 18 дисциплинских поступака, 17 су завршени и санкције су изречене. Због постојећег правног оквира, нема адекватних санкција за незаконито поступање носилаца правосудне функције. Усвојен је Правилник о сукобу интереса чланова ВСТВ-а. 

Што се тиче ефикасности, остварен је напредак везано за пакет мјера и техничких реформи предвиђених од стране ВСТВ-а односно других релевантних актера, а везано за смањење броја заосталих неријешених предмета. Сваки суд је израдио план рјешавања старих и заосталих предмета усклађен са усвојеним правосудним нормама. Током 2013.г. седам судова је постало ажурно. Пораст броја комуналних предмета и даље представља значајан терет за правосуђе са  удјелом од 79% од укупно свих неријешених предмета (укупно. 1,709 мил.). Продуктивност у судовима је порасла за 9% у 2013 у односу на 2012.г., дијелом захваљујући и примјеном правилника са нормама за рад судија и стручних сарадника у судовима. У складу са препоруком из Структурираног дијалога, успостављена је сарадња са ентитетским удружењима нотара с циљем да се смањи притисак на првостепене судове преношењем одређених судских надлежности на јавне нотаре. 

ИКТ систем правосуђа је у потпуности функционалан у цијелој земљи. Систем управљања предметима у судовима и тужилаштвима обухвата преко 3,9 милиона предмета и може аутоматски генерирати извјештаје о раду у правосуђу што помаже приликом одлучивање о питањима у вези са стратешком политиком и планирањем. У јануару, 2014.г. представљен је алат помоћу којег свака странка у поступку може добити информацију о предвиђеном трајању њиховог предмета на суду.

Приступ правосудном wеб порталу је значајно побољшан. Центар за правосудну документацију такођер биљежи значајан пораст онлине посјета. Број ових посјета је порастао за 35%. Нове електронске услуге као што је Интернет калкулатор судских тарифа, те Интернет адресар са листом адвоката су доступни преко портала.

Успостављен је јединствен информациони систем за управљање људским ресурсима у судовима и тужилаштвима, што побољшава ефикасност код именовања, односно управљање и планирање наведених ресурса.     

Физички увјети у више судова у ентитетима су побољшани, нарочито у вези примјене мјера заштите свједока. Реконструкцијом су побољшани услови за рад у више тужилаштава у ентитетима. Технички предувјети за ефикасније процесуирање предмета ратних злочина и организираног криминала као и за примјену мјера заштите свједока су осигурани у више судова и тужилаштава увођењем дигиталних аудио и видео записа. Ови системи ће позитивно дјеловати у правцу смањења трошкова и трајања поступака односно квалитетније примјене мјера заштите свједока. Нова побољшања судске и тужилачке инфраструктуре су још увијек потребна.  

Што се тиче стручност, едукацију пружају ентитетски центри за едукацију судија и тужилаца. Она се темељи на трогодишњу средњорочну стратегију за почетну обуку и стручно усавршавање коју је усвојио ВСТВ. Центри израђују годишње програме, укључујући и модуле за учење на даљину који чине 30% свих модула. Премда већина носилаца правосудне функције испуњавају обавезу везано за минимум броја дана едукације годишње, институционалне реформе центара за едукацију су потребне како би побољшали начин и садржаје едукације. ВСТВ је успјешно завршио фазу тестирање нових процедура којима се регулира питање уласка у правосуђе. Нови систем писменог тестирања за све кандидате који улазе у правосуђе те систематизација структурираних интервјуа са свим кандидатима, односно за напредовање у служби, треба да повећа објективност и транспарентност поступка именовања, на основу оствареног успјеха и квалификација. 

Напредак је настављен на рјешавање великог броја неријешених предмета ратних злочина. Наставља се имплементација државне стратегије за рад на предметима ратних злочина, премда не задовољавајућом динамиком, а надзорном тијелу задуженом за праћење проведбе стратегије треба више подршке од свих органа власти. На државном нивоу правосуђе наставља са преношењем предмета ратних злочина на ентитете. Капацитети тужилаштава су у цијелој земљи ојачана запошљавањем додатног особља, док су материјални услови значајно побољшани уз помоћ међународне заједнице. Питање адекватног финанцирања потребног броја особља у тужилаштвима и судовима треба хитно ријешити како би се осигурало правовремено и ефикасно процесуирање заосталих неријешених предмета. Органи власти нису осигурали средства за успоставу потребне инфраструктуре за подршку.  

Расправа везано за неусклађеност судске праксе због примјене различитих кривичних закона је опет покренута након доношења одлуке Европског суда за људска права у предмету Мактоуф и Дамјановиц против Босне и Херцеговине. Наметнута је нова судска пракса у раду на предметима ратних злочина против цивилног становништва и геноцид. Судска пракса суда код процесуирање злочина против човјечности је потврђена. Институционализација редовних консултација између највиших правосудних институција резултирало је оснивањем 3 панела највиших правосудних инстанци који су задужени да осигурају усклађеност у свим питањима из кривичне, грађанске и управне области. Тим за оцјену примјене кривичних закона је престао са радом. 

Процесуирање предмета ратних злочина сексуалног злостављања је побољшана и постоји истинска посвећеност од стране власти да се осигура правда за жртве сексуалног насиља. Међутим, напоре да се процесуирају такви злочини треба додатно појачати с обзиром да је укупан број подигнутих оптужница за сексуално насиље доста низак успоређењу са бројем наведених дјела. Мали број осумњичених као и недостатак доказа отежава истраге. Још увијек не постоји свеобухватан приступ да се побољша положај жртава силовања и сексуалног насиља. Поступак усвајања програма на државном нивоу за побољшање положаја жртава сексуалног насиља још увијек није завршен. 

Напредак везано за осигурање мјера заштите свједока је остварен првенствено због међународне финанцијске подршке, нарочито за психосоцијалну подршку при ентитетима. Радови на реновирање одређеног броја судница за заштићене свједоке, као и осигурање адекватне опреме су завршени у већини кантоналних и окружних судова. Запошљавање особља за подршку свједоцима у судовима и тужилаштвима је у току, међутим још увијек не постоји свеобухватан систем заштите свједока након суђења. Усвојен је Закон о програму заштите свједока.

Приступ правди је умјерено побољшана али равноправност у односу на права, критерије и процедуре није равномјерно гарантирана. Када је ријеч о бесплатној правној помоћи, ризик од дискриминације и даље представља озбиљан проблем због фрагментираног, неуједначеног система. Основана је агенција за бесплатну правну помоћ у још једном  кантону тако да их сада у Федерацији има укупно осам. Међутим, систем за пружање бесплатне правне помоћ још увијек није регулиран у два кантона односно (на нивоу) Федерацији. Усвајање закона о бесплатној правној помоћи на државном нивоу је још увијек у току. Организације цивилног друштва настављају пружати бесплатну правну помоћ, нарочито у грађанским предметима, али њихова улога није конзистентно прихваћена, и није чак ни регулирана у земљи. Мрежа бесплатне правне помоћ остварује стабилан напредак кроз додатну едукацију, јачањем сарадње између ових организација и владиних агенција, повећањем свијест и интензивнијим праћењем ситуације. 

Све у свему, мало је напретка остварено у области реформе правосудног система. Структурирани дијалог о правосуђу и даље служи као важна платформа за консолидацију консензуса о реформи правосуђа те је проширен додатним питањима у области владавине права. Реформа правосуђа на државном нивоу и даље је приоритет. Припремљена је нова Стратегија за развој сектора правде али коначна потврда се још увијек чека од стране власти. Почела је примјена мјера за смањење броја заосталих неријешених предмета али заостаци су и даље велики уз велики број комуналних предмета који се ургентно требају рјешавати примјеном  структурних рјешења. Недостатак људских ресурса на свим нивоима за рад на предметима ратних злочина је дјеломично ријешен али одрживост треба да се осигура правилним планирањем и релевантним финансирањем од стране надлежних домаћих власти. Није остварен напредак на смањење буџетске фрагментираности правосуђа, што уједно подрива независност. Потребно је даље јачање дисциплинског система уз доношење адекватних прописа везано за сукоб интереса. Закон о судовима Републике Српске треба измијенити и допунити у складу са препорукама Структурираног дијалога о правосуђу.